Projektni tim je sačinjen od vodećih istraživača sa FTN i MI SANU sa projekta tehnološkog razvoja TR32035 „Razvoj dijaloških sistema za srpski i druge južnoslovenske jezike“ realizovanog 2011-2019 kod MPNTR. Kuriozitet je da je među 12 prvih AI projekata u Srbiji još jedan projektni tim koji potiče sa istog TR32035 projekta – tim koji predvodi prof. dr Zoran Perić na Elektronskom fakultetu u Nišu. Projekat S-ADAPT zadire u paralingvističke aspekte govorne komunikacije čovek-mašina koje obuhvataju različite stilove govora i izražavanje emocija govornika, tako da logo projekta prikazuje članove projektnog tima u različitim emotivnim stanjima.
Vlado Delić je rukovodilac Projekta i predvodnik grupe za govorne tehnologije na Departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije na Fakultetu tehničkih nauka na Univerzitetu u Novom Sadu, koja je posvećena razvoju govornih tehnologija preko 20 godina. On je glavni predavač na kursu Govorna komunikacija čovek-mašina na doktorskim studijamana FTN-UNS, i pod njegovim mentorstvomje više od 10 doktorskih teza iz ove oblasti je pripremljeno i objavljeno, uključujući i doktorske teze članova projektnog tima Milana Sečujskog, Branislava Popovića i Siniše Suzića.
Aleksandra Pižurica je član Projektnog tima kao konsultant iz dijaspore. Ona je šef grupe za veštačku inteligencijui retko modelovanje (GAIM) na Departmanu za telekomunikacije i obradu informacija (TELIN), na Univerzitetu u Gentu, Belgija.
Milan Sečujski je vodeći istraživač iz računarske lingvistike i obrade prirodnog govora sa preko 160 naučnih publikacija, koji je dao ključan doprinos razvoju govornih i jezičkih resursa za srpski i srodne jezike, kao i modelovanju intonacije. On je autor jedinog postojećeg morfološkog rečnika za srpski i hrvatski eksplicitno navodeći inflektivnih oblika reči (preko 5 miliona svaki), što čini osnovu svih aplikacija govornih tehnologija za ove dve standardne varijante srpsko-hrvatskog, i razvio je sistem za prozodijsku anotaciju (koji se koristi za struktuiranje govornog signala i označavanje prozodijskih događaja kao što su akcenti, završeci fraze i naglašavanje u rečenici). On je takođe glavni predavač na kursevima "Mašinsko učenje 1" i "Mašinsko učenje 2" na dva bečelor programa na FTN-UNS, i učesnik na predavanjima kursa “Govorne tehnologije” na master programu Energetike, elektronike i telekomunikacija na FTN-UNS.
Branislav Popović je vodeći istraživač i najmlađi doktor nauka na FTN-UNS sa preko 60 publikacija iz oblasti govornih tehnologija, uključujući akustičko i jezičko modelovanje (doktorska disertacija: “Hijerarhijsko klasterovanje modela Gausovih smeša u aplikacijama za kontinualno prepoznavanje govora”, pod mentorstvom Vlade Delića, 2012). Bio je takođe glavni predavač na kursu "Veštačka inteligencija" na Fakultetu informacionih tehnologija, kao i Fakultetu za matematiku i računarske nauke Alfa BK Univerziteta u Beogradu, i učestvuje u predavanjima na kursu “Govorne tehnologije” na master programu energetike, elektronike i telekomunikacija na FTN-UNS.
Marko Janev je viši naučni saradnik sa Matematičkog instituta srpsle akademije nauka i umetnosti (MI-SANU), sa velikim iskustvom u obradi slike i algoritmima mašinskog učenja (doktorska disertacija: “Primena matematičke analize za uklanjanje šuma iz slike”, 2011)
Lidija Krstanović je istraživač sa ekspertizom iz primenjene matematike, mašinskog učenja i obrade slike (doktorska disertacija: “Mera sličnosti između modela Gausovih smeša zasnovana na transformaciji prostora parametara”, 2017). Lidija Krstanović je takođe glavni predavač na kursu “Veštačka inteligencija” na master programu animacija u inženjerstvu na FTN-UNS.
Nikola Simić je istraživač sa mnogo iskustva u oblasti kodovanja i metoda kompresije podataka, koje će biti od velikog značaja za za efikasno donošenje odluka korišćenjem neuralnih mreža (doktorska disertacija: “Projektovanje kvantizera u algoritmima za kompresiju signala”, 2019).
Siniša Suzić je odbranio svoju doktorsku disertaciju 2019. godine, pod nazivom “Parametarska sinteza ekspresivnog govora”, pod mentorstvom Vlade Delića. Poslednja istraživanja tima za sintezu govora (TTS), profesor Milan Sečujski, zajedno sa saradnicima Sinišom Suzićem i Tijanom Nosek, rezultovala su sa 3 rada u internacionalnim časopisima i brojnim radovima na internacionalnim konferencijama, a koja se bave adaptacijom govornika/stila u TTS zasnovanom na neuralnim mrežama.
Nina Maljković je najmlađi član projektnog tima. Ona je istraživač pripravnik i najbolji student u svojoj generaciji na master programu Obrada signala na FTN-UNS.